Demistifikacija „hemije“ za akvarijume, prvi deo

„Ne stavljam nikakvu hemiju u svoj akvarijum“ ili „Od hemije stavljam samo to i to“ ili „Od hemije stavljam celu paletu ovog ili onog brenda“ su rečenice na koje sam mogao naleteti poslednjih 15-ak godina po raznim platformama na kojima akvaristi opisuju svoje akvarijume i iskustva sa njihovim održavanjem. Često imam osećaj da se helijum uvukao u vlasi kose i da kreću na gore. To dizanje kose na glavi je i moj propust jer sam jednostavno mogao da verbalizujem i ranije ono što mi je na pameti u tom trenutku. Ukoliko vas samo zanima „hemija“ u kontekstu biljaka u akvarijumu, možete preskočiti dobar deo teksta i krenuti negde od polovine.

Sve oko nas je hemija

Onog trenutka kada si sipao...

vodu u svoj akvarijum ti si stavio neku hemiju ! To što je reč „hemija“ dobila neku negativnu konotaciju, ne znači da hemija nije sve oko nas, a tako je od kako je sveta i veka, a i mnogo pre toga. I ti i ja smo hemija i ekran u koji gledaš i vazduh koji dišeš i šta god dodirneš ili pogledaš; isto je i tebi i Dalaj Lami na Tibetu.

Voda kao složeni rastvor

Dakle, kad sipaš vodu u akvarijum, bez obzira na poreklo te vode, nisi sipao samo H2O, sipao si jedan kompleksan rastvor sa dosta rastvorenih jedinjenja u njemu. Najmanje rastvorenih stvari i ono što bi matematički bilo najbliže čistom H2O ima u demineralizovanim vodama koje nisu prirodne, već dobijene pomoću RO uređaja (aparat za reversnu osmozu ili reverzibilnu osmozu), raznim namenskim smolama, destilacijom, pa čak ni tada to nije čist H20. I dobro je što nije, jer takva čista voda pogodna je samo za laboratorijska ispitivanja, ali je u isto vreme i toliko mrtva da u njoj ne bi moglo živeti ništa. Dakle, vodi oko nas, i onu koju pijemo i onoj u kojoj čuvamo ribice i akvarijumske biljke, potrebna je minerazovana voda. Imajte na umu da je stvar dosta kompleksija od onog što vam nude prodavci raznih uređaja za preradu pijaće vode. Prerada vode, njena prvobitna demineralizacija u cilju otklanjanja skoro svega je totalno pogrešna ako ne sledi pravilna remineralizacija, gde postoji rizik da je skupo obrađena voda gora za vaš organizam od one koju ste krenuli da obrađujete ! Prerada vode je nauka i ne shvatajte to površno. U tom kontekstu, mi možemo da diskutujemo o sastavu vode i hemiji vode koju koristimo. Najčešća odrednica koju srećemo u svakodnevnom životu, pa i u akvaristici je „tvrda voda koja ima puno kamenca“. Šta to znači u hemijskom smislu... pa malo više kalcijuma (u obliku svojih soli) nego što neka živa bića vole, ali bez koga naravno i ne bi mogla da budu živa. SVE JE STVAR MERE. Jasno je da u svakodnevnom životu koristimo pojednostavljene izraze, da kada kažemo SO, mislimo na kuhinjsku so NaCl, ali zapravo u vodi je čitav niz rastvorenih soli, jer je to opšti naziv za jedinjenja sastavljenja od pozitivnog jona nekog metala i kiselinskog ostatka (npr Na+ + Cl-, ili K+ + NO3-). Znam, dosadno je, pa da menjam taktiku, jer je već 50% čitalaca odustalo od teksta videvši hemijske simbole, a druga polovina samo što nije.

Detalji iz nekih naših biljnih akvarijuma, sa korišćenjem jeftinih djubriva za biljke

Malo "soli" o pH, tvrdoći vode i solima

Dakle, voda koju ste sipali u akvarijum je neka hemija. Kada držite samo ribice, one pokazuju veći stepen tolerancije na recimo tvrdoću vode, nego li možete naći u raznim bazama riba. Tvrdoća vode je u velikoj meri povezana sa pH vrednostima vode (kiselost vode). Često hobisti bez iskustva vide da nekoj ribi sudeći po bazama riba odgovara pH 6.0-7.5, a voda sa česme u Beogradu je oko 8.5, pa misle šta treba da uradim da bi ribe mogle da žive. Najčešće ništa ! Te vrednosti su uglavnom date prema vodama odakle potiču te ribe, ali su ili razmnožavane u zatočeništvu već generacijama pa su razvile adaptivnost na sve to, ili su jednostavno telerantne i na drugačije uslove u tom smislu. Da se razumemo u hemiji ph6 i pH 8 je neka relativno velika razlika u kiselosti, jer taj hidronijum jon H3O+ koji čini kiselost je 100 puta veći kod vode sa ph6 nego kod vode sa pH8 obzirom da je pH logaritamska funkcija. Za razmnožavanje mnogih akvarijumskih ribica, parametri vode u smislu tvrdoće i kiselosti igraju mnogo veću ulogu od prostog održavanja u životu i to je već nivo znanja, kome ovakav tekst i nije posebno potreban. Za akvarijumske ribice, mnogo gore je prisustvo azotnih jedinjenja nego li tvrda voda. Nijedna riba ne voli nikakvo azotno jedinjenje, ali lako tolerišu neku koncentraciju nitrata, čemu i služe biološki filteri naseljeni „korisnim“ bakterijama, da opsanija azotna jedinjenja poput amonijaka i nitrita, pretvore u nitrat, koga dodatno mogu da redukuju biiljke ili posebne bakterije koje ga prevode u elementarni azot N2, koji kao gas napušta vodu. Ribe ne vole ni hlor kao i hloramin iz sveže česmenske vode, ali se oni na jeftin i dostupan način eliminišu upotrebom kondicionera za vodu koji se mogu kupiti u svakoj akva prodavnici.

Gde nastaje problem 

Ribe ne vole te nitrate prekomerno zastupljene (zato se menja voda u akvarijumima, povremeno trećina recimo), a biljke ne mogu da žive bez njega, jer je isti nosilac osnovnog makro elementa za njihovu ishranu i rast, pored kalijuma i fosfora, što čini sveto trojstvo iz ugla biljaka N-P-K. Drugi, mikroelementi, pak imaju religijski rečeno neku „apostolsku“ funkciju, bez koje se isto tako ne može. Generalno „hemija“ vode je dosta kompleksnija stvar kada želimo izrazito biljni akvarijum. Ako li koristimo neke biljke koje nemaju posebne zahteve, adaptiraju se lako na sve uslove stvar je lakša, metabolizam je sporiji, ali s obzirom na postojanje hiljade i hiljade preparata za akvarijumske biljke i što se „hemija“ pominje u kontekstu držanja biljaka onda će ostatak teksta biti posvećen tome. Primetno je kako ljudi iz akva industrije „voze“ ili da nastavim u slengu „rade“ hobiste, te ovo je najbolje, te ono je najbolje, te treba ti to to to i to.

Neke stvari su ZAISTA i potrebne, ali...

...daleko od svega onog što će vam se servirati. Da se razumemo, kao autor ovog teksta sam isto čovek iz neke komercijale, ali kao i ostali moji saradnici dolazimo u tu sferu iz hobija, što je od početka i osnov funkcionisanja Akvarijum Centra. Iako se može manipulisati znajem, pogotovo kad je ispred vas početnik željan novih znanja kome se lako može prodati skoro bilo koja priča, ja se protiv takvih stvari izričito borim sa stavom - dobro razmisli šta ti je stvarno potrebno i ne zaleći se kupovinom svega što ti se servira. Tužno je videti kad ljudi iz biznisa, postave sliku nekog akvarijuma i ispred natrpaju čitav set nekakvih preparata koji su šatro korišćeni da bi taj akvarijum tako izgledao, AMAN bre, marketing može da bude i finiji i okrenut više hobiju !. Čak i najpoznatije firme koje imaju neke odlične proizvode, imaju čitav niz potpuno prosečnih proizvoda sa toliko jednostavnim tehnologijama, da je lako naći mnogostruko jeftiniju zamenu sa istom funkcijom. To je recimo i razlog zašto u asortimanu ne držimo bezrazložno skupe proizvode. Nije uvek cena nekog proizvoda merilo toga da je bolji od nekog značajno jeftinijeg proizvoda iste namene. Kada govorimo o upotrebi preparata, bustera za biljke, jedna bitna stvar, osnova svega, se prećutkuje i napisaću je velikim slovima:

ZA USPEŠAN AKVARIJUM SA ZDRAVIM BILJKAMA KOJE ĆE MOĆI DA USVAJAJU MIKRO I MAKROELEMENTE IZ BOČICA KOJE KORISTITE NAJBITNIJA JE MEKA VODA I PRVO ULOŽITE U TO,

zašta vam je potreban u realnosti RO uređaj. Ovo se po više osnova mnogostruko ispalti, a svoju primenu ima i van akvaristike u svakodnevnom životu, barem svaki put kad vam je za nešto zatrebala destilovana voda. Sve je povezano, čak i meka voda sa potrebnim mineralima i ostalim elementima, nije sama po sebi dovoljna, zbog same biologije živih bića, naravno da je bitno i svetlo i prihrana, ali ako idemo nekim redom, onda idemo onim redom kako je priroda zamislila. VODA JE OSNOV ŽIVOTA i njen kvalitet za svrhu za koju se koristi je ispred brendiranih rasveta, brendiranih preparata, podloga i sl. Ne može se bez toga, ali u nabrajanju to treba prvo navesti, a ne poslednje ili uopšte ne navoditi – prećutkivati. Moj savet opet velikim slovima:

PRVO ULOŽITE U RO UREĐAJ PA TEK ONDA U CO2 SISTEM !!! 

U Akvarijum Centar ponudi su 2 tipa RO uređaja, sa 2 i sa 3 predfiltera, sa cenom od 12990 i 15990 din, obezbeđeni zamenski predfilteri


Iskustvo u prodaji kaže da na svakih 10-15 CO2 sistema prodamo 1 RO uređaj. Sva je logika da bude obrnuto! Zašto je to tako. Pa jednostavno dosta elemenata koje ubacujete preko preparata za akvarijumske biljke neće biti usvojeno u vodi sa pH vrednostima 8 – 9, ali će ih alge rado usvojiti kao niže biljke i živa bića koja su „starija“ od „makro“ biljaka. Radite sve po uputstvima proizvođača i onome što vas savetuju prodavci, ali i dalje vam crne listovi na Microsorumima i dalje imate neke sumanute alge u količini koju ne želite. OK, jače svetlo koje je i potrebno za zahtevnije biljke tera biljke na rast, automatski znači da treba tim biljkama pojačati hranu, jer i biljke „žderu“. Ako posmatrate samu prirodu gde većina tih biljaka živi u priobalju a ne u vodi, odakle nesmetano uzimaju ugljen dioksid - CO2 iz vazduha, shvatate da je nekima potrebno i uvođenje ugljen dioksida - CO2, da bi nadoknadile to što ste ih nasilno potopili u vodi cele godine, a ne samo u periodu jakih kiša, gde priobalja poplave. Taj CO2 se već nalazi iu vazduhu, samim tim i u vodi, jer postoji nešto što se zove – ravnotežna koncentracija gasova u vodi, dakle gasovi iz vazduha su već prirodno rastvoreni u vodi, ali ponekad ne u dovoljnoj koncenraciji i ne isto u svakoj vodi. Distribucija CO2 je bolja u mekoj nego u tvrdoj vodi, pa DOSTA POSTAVKI AKVARIJUMA SA BILJKAMA koje mogu da vidim na internetu, opušteno MOGU DA FUNKCIONIŠU SAMO NA MEKOJ VODI BEZ CO2. Ne samo to, ribice neuporedivo više vole meku vodu bez dodatog CO2, nego tvrdu sa dodatim CO2!

Eventualno uz korišćenje Easy Carbo i sličnih preparata, baziranim na ugljeničnim jedinjenjima (Easy Carbo nikako nije tečni CO2 kao što pojedini žele da predstave, jer CO2 može da bude tečan samo u bocama pod velikim pritiskom, nikako u običnom ambalažnom pakovanju) iz koje biljka usvaja ugljenik. Biljka usvaja ugljenik lakše iz CO2 ali ga takođe, doduše nešto teže, usvaja i iz ugljeničnih jedinjenja sadržanim u takvim preparatima. Šta je poenta. Ako recimo kupite jeftin Easy Life Kalium (Potassium) i Easy Life Ferro (gvožđe), on će biti bolji preparat u mekoj vodi, nego li neki mnogostruko skuplji izvor Kalijuma od nekih skupih proizvođača, što naravno važi i za druge preparate.

Dakle I NAJJEFTINIJI (npr. Easy Life) PREPARATI BIĆE BOLJE OD ONIH SKUPIH AKO JE VODA U KOJU IH SIPATE MEKA. Isto tako, SVETLA KOJA KORISTITE ZA BILJNE AKVARIJUME BIĆE EFIKASNIJA AKO JE VODA U VAŠEM AKVARIJUMU MEKA, DALEKO JEFTINIJA SVETLA ĆE BITI EFIKASNIJA OD SKUPIH POD TIM USLOVOM.

Primer velikog akvarijuma od 715 litara,

gde je svojevremeno svetlo rešeno sa nekih stotinak evra ulaganja sa T5 HE sijalicama, ali je korišćena meka voda. Olakšavajuća okolnost je bila ta što je voda sa česme u gradu gde smo postavili ovaj akvarijum meka, pa nije bilo potrebe za ulaganjem u RO uređaj. Ipak malo je gradova u Srbiji sa mekom vodom koja dolazi kao takva direkt iz slavine.
I slika akvarijuma godinu dana posle prethodne, gde biljke i dalje bujaju

Čini vam se sve komplikovano. NIJE!

Slatkovodna akvaristika dopušta u hemijskom smislu realtivno veliki raspon OD-DO. To nam omogućuje, a i meni kao autoru, da pojednostavim stvari. Ako hoćete da pravite vodu za akvarijum, gledajte da vam je KH (postoje jeftini testovi za KH, recimo Sera KH test) 3-6. Recimo, hoćete da imate KH4, a voda sa česme je KH16. To znači da ćete akvarijum nalivati vodom u kojoj na svaki litar vode sa česme ide 3 litara vode koju ste dobili iz RO uređaja (ne 4!). To ne mora biti sve precizno i mereno posebnim instrumentima, više onako otprilike. Kako ćete da organizujete dopremanje vode od RO uređaja do akvarijuma na način koji ne oduzima vreme, može posebno da se piše, ali izlazi iz okvira teme koja je po samoj prirodi preobimna, pa ću morati da nastavim dalje kroz nadolazeće tekstove.

Tekstove o hemiji vode

je malo teže klasifikovati jer je sve povezano i to vuče bilo kakvo pisanje u raznim pravcima, a imam osećaj da svaka tema i svako pisanje nije dovoljno dobro i nepotpuno (ovo je sigurno), ali se opet nadam i pomalo korisno. Ovaj tekst sam nazvao Demistifikacija hemije u akvarijumu, prvi deo, ako želite da pišem o drugim stvarima koje vas „muče“, svoje predloge možete slati na akvarijumcentar1 (at) gmail.com